Znam da sam izgubila momka kojeg volim, ali i dalje se nadam da će jednom opet biti moj. Poslije njega ni jedan mi se nije sviđao, Ovo traje već godinu dana i ne znam do kad će. A sve što smo imali ja i on je jedan poljubac i gomila njegovih laži koje mi je obećavao, dopisivanje preko fb, i viđanje po gradu gdje su nas uvijek okruživali njegovi drugovi i moje drugarice. A i to se završilo kad je on (bez pozdrava) otišao u drugu državu. Nedostaje mi svaki dan sve više. Ne znam zašto ga volim, ali znam da se samo u njegovom zagrljaju mogu zamisliti. Ako ovo bude čitao, znam da će se pronaći.
Bez obzira što mogu imati kakvog hoću momka, ja želim njega takvog kakav je, njegove plave oči i njegov glupi osmijeh. Uvijek su me pitali što sam vidjela na njemu, ne znam šta da im odgovorim kad ni sama ne znam zašto ga volim. Nismo se zabavljali, nemam puno uspomena od njega, ali i dalje je jedini za mene. I radije ću se patiti i plakati kad pomislim na njega, nego početi nešto s nekim momkom za kojeg znam da nije on i od kojeg će mi se gaditi i poljubci i poruke i dodiri… Tako je , kako je, a ja znam da ima još cura poput mene, znam da nisam jedina koja voli.
0 komentari:
Objavi komentar