Tata je zaprosio mamu nakon mjesec dana veze. I tako neki dan, nas dvojica nešto popravljali, i pitam ga ja: “Kako si mogao tako brzo zaprositi kevu?”, on mi je odgovorio rečenicom koja mi se toliko urezala u mozak. Rekao je: “Sine, nema tu neke nauke, kad upoznaš onu pravu, jednostavno znaš da je to to. Tih mjesec dana su mi bila samo formalnost, inače zaprosio bih je u trenutku kad sam ju upoznao.”
Ispovest: Živeli smo u Sloveniji do avgusta 1991.
Otišli na odmor u Cg, u Sl ispalo s*anje i nisu nas pustili preko granice da se vratimo, jugoslovenski pasoši više nisu važili. Ostali smo bez ičega, roditelji su se mučili i smrzavali po pijacima da bi prehranili mene i brata. 2010. je otac uspeo da se vrati u Sl. Od 2011. sve više je provodio vremena u Sl, mislila sam voli tu zemlju najlepše godine je proveo u njoj i stalno je pričao da mu je najveća želja da opet živi tu. Kad smo napokon dobili papire, marta ove godine je umro.
Za dva dana u bolnici nestao je čovek koji je u sebi imao više života nego malo dete, nije nam rekao da je bolestan. Ne znam da li je hteo da nas kao i uvek zaštiti od lošeg, ali znam koliko me to izjeda. Najgore mi je što nije podelio sa nama to kako je njegovoj duši bilo. Užasno mi nedostaje.
0 komentari:
Objavi komentar